Nas macor Kitty je resio da pronadje svoju srecu pre cetiri dana i ode svojim putem. Da li je uspeo da je nadje to ne znam, ali znam da je kuca sada obavijena tugom zbog nestalog ljubimca. Kitty je bio jedan posve nervozan macor koji nikada nikome (osim Emily) nije dozvolio da ga pomiluje. Pitam se zasto smo onda svi tuzni i zalimo za nestalim debelim tigrom kada ga zapravo nismo ni poznavali. Pokusavaju da me urazume i objasnjavaju mi da je gubitak macora gotovo jednak gubutku deteta. Ja nemam ni jedno ni drugo pa mi je tesko da razumem. U zamenu, zamisljam svog psa kako me napusta i shvatam da sam zapravo ja napustila njega. Negde tamo u dalekom Beogradu, jedan dom je tuzan zbog odbeglog ljubimca. Shvatam i pocinjem da zelim da se Kitty vrati.
