Sa Al Kaponeom na gajbi

Ovo ovde je moja kuca. Ne ova u kojoj trenutno zivim, nego ona u kojoj sam zivela kada sam dosla. Fotografija je napravljena 1922. godine zato sto je Dzonson ponosan na nju. Zove se Montrouz (Montrose), nalazi se u Bagremovoj ulici 822 i poznata je po tome sto je u njoj cesto boravio Al Kapone. O tome naravno nema nikakvih pisanih dokaza, ali kad bolje razmislim, nema dokaza ni da sam ja zivela tamo. Montrouz je izgoreo 1928. godine do temelja, ali je vrlo brzo rekonstruisan i sad izgleda isto ovako :). Prica se da se Al Kapone sastajao sa ostalim gangsterima u jednom od apartmana. Provodili su vreme kockajuci se i raspravljajuci kojim putem je najbolje svercovati alkohol- makar se tako suska u Malom Cikagu, kako drugacije zovu Dzonson siti zbog njegovog geografskog polozaja. Da li je to istina, vise niko ne zna. Ali lepo je imati legendu.

U istoj ulici, samo blize kampusu nalazi se kuca u kojoj sad zivim. Za razliku od Montrose-a u kome sam zivela sama, sada imam dve zvanicne cimerke, jednog nezvanicnog cimera i tri vrlo zvanicne macke. Cetvoroclana porodica koja je stanovala ovde pre nego sto smo se mi uselili kao da nije volela da cisti. Ikada.

Na zidovima su nam ostavili citate iz Biblije ispisane rukom na natron papiru. U kuhinji- kredom iscrtane linije koje oznacavaju koliko inca su njihova deca dosegla te godine. U frizideru psece dlake. Na plafonu zvezdano nebo. Iako nisu ostavili nikakav utisak sto se higijene tice, delovali su fino kada smo ih upoznali. Posle se ispostavilo da su se iselili iz kuce jer nisu placali racune. Nesto kasnije, kada se u nase dvoriste parkirao serif, zakucao na vrata i zatrazio ih, ucinilo mi se da je to porodica koja u najmanju ruku ima ozbiljnih finansijskih problema. Ne mogu da kazem da mi nije bilo zao, ali me to nije sprecilo da se upiskim u gace od srece sto vidim serifa na nasem tremu :D!

Mi smo nase bundeve izdubili jos pre nedelju dana. Kupili smo i slatkise za decu. Njih smo pojeli a bundeve su nam se ubudjale. Nismo ocekivali da ce se temperatura zadrzati na 80 farenhajta u sred oktobra :) A za slatkise nemamo opravdanje... 

S obzirom da je vreme predivno a Dzonson najlepsi u jesen, uveli smo obavezne dnevne setnje. Juce smo se tako setali i procenjivali komsijski estetski sud (o kome planiram sire da pisem jer je stvarno neverovatan), sve dok nismo naisli na jednu organizaciju ciji je logo Mikelandjelovo Stvaranje Adama i vise nego poznat dodir Bozije i Adamove ruke. Mene je to momentalno podsetilo na nas Beo zoo vrt- vrt dobre nade, te sam im grubo objasnila kako izgleda. Zaprepascenje je bilo neprocenjivo i komentar: "Pa ovde bi pola Amerike bilo uvredjeno da se tako nesto pojavi kao logo".

U trenutku mi nije bilo jasno sta zele da kazu. Prosto ne mogu da prestanem da razmisljam o tome da bi logo Beo zoo vrta mogao ikoga da uvredi, ali eto, proverila sam, pitala jos desetak ljudi i zakljucak je jasan: ne-do-pustivo!